Ретко које село у Србији као Бранковина код Ваљева може да се подичи богатом историјом и знаменитим личностима. У овом селу рођени су и почивају славни Ненадовићи, и највећа српска песникиња Десанка Максимовић.
Прота Матеја Ненадовић (1777-1854) био је војвода, дипломата, писац првог устава и закона, први председник српске владе и писац познатих мемоара. За његовог оца Алексу Ненадовића (1749-1804), најпознатију жртву сече кнезова 1804. многи историчари кажу да би, да га Турци нису убили, засигурно био вођа Првог српског устанка, а не Карађорђе, јер је био образован, али и изузетно у народу цењен. Алексин двадесет година млађи брат Јаков (1765-1836) био је командант целе западне Србије и водећи устанички старешина после Вожда, и први министар унутрашњих послова. Најмлађи Алексин син Сима (1793-1815), војнички образован, био је Карађорђев војвода, херој Другог српског устанка, као и његов братанац (син Јакова) Јеврем (1793-1867). Чика Љуба (Љубомир Ненадовић, 1826-1895), син проте Матеје, био је славни путописац, песник и просветитељ.
Ћерка војводе Јеврема и унука војводе Јакова Персида (1813-1873) била је супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића, са којим је имала десеторо деце, мајка је и краља Петра Првог Ослободиоца. Зато је Бранковина позната као мајчевина краљевске династије Карађорђевић.
– Важност и атрактивност Бранковине додатно су повећана тиме што су у њој сачувана, заштићена и примерено приказана културна добра која директно, пластично илуструју значај овог села – објашњава др Владимир Кривошејев, директор Народног музеја Ваљево. – Није, наравно, занемарљиво ни атрактивно природно окружење у ком се ова културно-историјска целина налази. Захваљујући свему томе, Бранковина има и изузетне туристичке потенцијале. Годишње, цео комплекс Бранковине походи и до 70.000 туриста. Музејске поставке у овом селу годишње имају више од 30.000 посетилаца.
Широм света, славу Бранковине пронела је и највећа српска песникиња Десанка Максимовић (1898-1993) која је у ово село стигла у колевци (отац учитељ је овде добио премештај) и у њему провела детињство, завршила основну школу, написала прве стихове. Увек се Бранковини, коју је неизмерно волела, радо враћала, а по њеној жељи, у порти сеоске цркве је и сахрањена.
Недалеко, налазе се приземне куће из 19. века – собрашице, које су у то време грађене у близини цркава и манастира, а данас представљају ретке примерке народног градитељства. Ту је и вајат Ненадовића, као и прва Протина државна школа. Такође, постоји и друга школска зграда у којој је учила Десанка Максимовић, те реплика куће Ненадовића.
– По обиласку историјског спомен-комплекса, за шта је потребно највише сат времена, посетиоци немају услова за додатно задржавање, јер нема других садржаја, угоститељских објеката, ни смештаја – каже Кривошејев. – То је последица доскорашње забране било какве градње унутар заштићеног језгра, која је важила све док 2015. године, после више деценија, није усвојен регулациони плана Бранковине. Народни музеј Ваљево и овдашња Висока пословна школа струковних студија припремили су Предлог стратегије развоја Бранковине, почетне услове за даљи развој, заштиту, презентацију баштине и туристичке валоризације постојећих капацитета, али и самог села. Ускоро би стратегија требало да буде и званично усвојена.
Централна грађевина комплекса је Црква Светог Архангела, завршена 1830. године, задужбина проте Матеје Ненадовића. У храму се чува драгоцена ризница, у којој су, између осталог, крст реликвијер из 10. века, Хаџи Рувимов крст у дуборезу, Велико јеванђеље које је прота Матеја добио од руског цара, ручни протин крст, иконе Светог Архангела Михаила, Светог Јована и Светог Николе, бројне старе књиге…
– Стварање услова за дужи и пријатнији боравак посетилаца први је циљ који ће, кад се оствари, привући и нове туристе у Бранковину – истиче Кривошејев. – Један од адута за развој туризма овог села налази се на потезу од постојећег историјског комплекса, ка Бранковачком вису, где су се 1804. године окупили устаници предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем и формирали језгро устаничке војске западне Србије. Први услов за то је да се постојећи, веома лош пут што пре поправи, а потом да се на том потезу развија зона сеоског туризма.
РЕПЛИКА КУЋЕ НЕНАДОВИЋА
– Град Ваљево отпочео је процес конверзије у своје власништво земљишта које се сада води на државу – каже Кривошејев. – То ће омогућити да град на тим парцелама гради, да конкурише за пројекте, али и да легализује реплику куће Ненадовића, да она добије употребну дозволу, а не да више од деценије зврји недовршена, без функције и практично представља само макету у природној величини. Савет знаменитог места Бранковина усвојио је иницијативу да се у будући приоритет уређења путева на подручју града Ваљева обавезно уврсти и саобраћајница до Бранковачког виса, где се налази спомен-обележје на ком су се окупили устаници.
менитим личностима. У овом селу рођени су и почивају славни Ненадовићи, и највећа српска песникиња Десанка Максимовић.